ПРИЈЕДОР: ПРЕДАВАЊЕ НА ТЕМУ „НАСИЉЕ НАД ЖЕНАМА“

ПРИЈЕДОР: ПРЕДАВАЊЕ НА ТЕМУ „НАСИЉЕ НАД ЖЕНАМА“ ПРИЈЕДОР: ПРЕДАВАЊЕ НА ТЕМУ „НАСИЉЕ НАД ЖЕНАМА“ ПРИЈЕДОР: ПРЕДАВАЊЕ НА ТЕМУ „НАСИЉЕ НАД ЖЕНАМА“ ПРИЈЕДОР: ПРЕДАВАЊЕ НА ТЕМУ „НАСИЉЕ НАД ЖЕНАМА“

ПРИЈЕДОР: ПРЕДАВАЊЕ НА ТЕМУ „НАСИЉЕ НАД ЖЕНАМА“

 

Поводом Међународног дана борбе против насиља над женама, одржано је у сали Завода за изградњу Града Приједора  20.11. 2017. године предавање на тему „Насиље над женама“.

Предавање је држала  Др Слађана Радаковић, спец. РЕБТ терапеут, која има искуство у раду са женама жртвама породичног насиља у Сигурној кући.

На предавању су изложени ставови жена према насиљу у породици, облици насиља, биолошки и психолошки фактори који утичу на агресивност,  фазе насиље у партнерским везама, историја злостављача, како препознати  ране знакове и да је неко злостављач, које су тактике "испирања мозга„, које су посљедице изложености насиљу на жене и дјецу,  карактеристике злостављача и жртве,  механизми преживљавања,  разлози останка с насилним партнером,  симптоми посттрауматског стресног поремећаја, као и могућност проналаска излаза.

Међународни дан борбе против насиља над женама, одлуком Уједињених народа обиљежава се од 1999. године, у знак сјећања на сестре из Доминиканске републике (Патриу, Минерву и Мариу Тересу Мирабал ), које су 25. новембра брутално убијене од стране диктатора Рафаела Трујила.

Насиље над женама, иако брзо растући није засебан проблем, већ је уско везан породичном насиљу, из разлога што су разним облицима насиља у породици такође директно или индиректно изложена и ђеца.

Породично насиље је злочин јединствен по томе што је починитељ неко ко вас наводно воли и/или кога ви волите.

Жртва осјећа повезаност са злостављачем, јер починитељи не злостављају стално, након насилног инцидента, често слиједи период "меденог мјесеца" у којем се злостављач углавном извињава, бива шармантан, пажљив, даје поклоне и увјерава жртву да остане.

Насиље над женама је присутно у свим друштвима, независно ради ли се о руралним или урбаним срединама; друштвено, економско и образовно вишим или нижим слојевима.

Може се догодити свакој жени, без обзира на образовање, породично васпитање и економско стање, а насилници могу бити посебно  цијењени и у друштву омиљене особе.

Породице у којима је присутно насиље у већини  случајева изгледају попут просјечних  породица,  због чега је тешко открити стварну позадину односа у породици.

Свјетска статистика о породичном насиљу говори да преко 80% насиља над женама врше њихови партнери, од тога њих 72% тврди да насиље траје више година, а 52% наводи како насиље доживљава свакодневно.

Статистички подаци земаља ЕУ показују да су у 98 % случајева породичног насиља жене, било то у облику тјелесног, психичког, сексуалног или економског злостављања.

Насиље над женама доживио промјену у перцепцији јавности, те је од приватног, постао друштвени проблем.

Пораст породичног  насиља прате и законске промјене, те су донешени многи стратешки докуменати и Протоколи о спречавању и сузбијању насиља (Породични закон, Казнени закон, Закон о заштити од насиља у породици и сл.)

Иако постоје закони, стратегије и одредбе за заштиту жена од свих облика насиља и даље је свака трећа жена  жртва тјелесног насиља, док се о бројци жртава психичког злостављања не може ни говорити .

Међутим, недостатак изричитих одредби у Закону, женама, жртвама продичног насиља доноси много  посљедица и онемогућава адекватну помоћ.

Након што су напустиле насилног партнера, жене имају проблем с проналаском посла. Тешке објективне околности које укључују мало радног искуства, промјену мјеста боравка, самохрано мајчинство, те стигматизацију жртава насиља, отежавају им проналазак адекватног запослења и његово задржавање .

Предавању је присуствовало око 70 особа.

 

Предавач:

Др Слађана Радаковић,

спец. РЕБТ терапеут

Close